Romi u proširenoj Evropi: Izazovi za budućnost

Budimpešta, 30. juni – 1. juli 2003. god.

Svetska banka i Fond za otvoreno društvo organizuju konferenciju za podršku integraciji Roma i bavljenje pitanjem siromaštva Roma u centralnoj i istočnoj Evropi. Konferencija će se održati u Budimpešti od 30. juna do 1. jula 2003. god. a njen domaćin će biti Vlada Mađarske. Pozvani su predsednici vlada određenog broja zemalja centralne i istočne Evrope, a ostali učesnici su NVO (kako romske, tako i ne-romske), građanske grupacije i međunarodne organizacije. Ovaj događaj je zamišljen da uzdigne javnu svest o jedinstvenim izazovima ekonomskog razvoja sa kojima se Romi suočavaju u regionu i da odredi politiku i programe koji mogu na pravi način da tretiraju siromaštvo i diskriminaciju.

Glavni deo konferencije će predstavljati doprinos romskih organizacija. Razgovaraće se o tome koje vrste inovacija politike su potrebne za pokretanje romskog pitanja, kao i o tome kako pouke iz postojećih projekata uključiti u buduću politiku. Vodiće se panelna diskusija po ključnim temama, kao što su obrazovanje, uloga NVO i lokalne vlasti, zapošljavanje i zdravstvena zaštita. Paralelno sa glavnim događajem, održaće se “sajam” nevladinih organizacija koji će omogućiti NVO, donatorima i ostalima uključenim u romske projekte i inicijative da prikažu svoje aktivnosti i povezanost sa drugima na terenu.

Ciljevi

Preciznije, ciljevi konferencije su:

• Usredsređivanje politike na bavljenje siromaštvom i drugim rezultatatima ljudskog razvoja;

• Donošenje dugoročnih obaveza od strane vlada i međunarodnih organizacija radi poboljšanja obrazovanja Roma i mogućnosti njihovog zapošljavanja, kao i poboljšanje uslova života, pre i posle pristupanja EU;

• Diskutovanje strategije koju nacionalne vlade, romske organizacije, NVO i drugi mogu preduzeti radi smanjenja siromaštva i poboljšanja blagostanja, uključujući obrazovanje, status tržišta rada, stambeno pitanje i zdravstvo;

• Razmena iskustava o projektima i programima usmerenih na Rome u toku poslednje decenije, kao i pouke koje su izvukle nove institucije zadužene za tretiranje pitanja Roma i etničkih grupa;

• Uključivanje romskih vo|a u ekonomski razvojni proces. Omogućavanje povezivanja romskim vođama i stvaranje prostora za njihovu interakciju sa kreatorima politike.

Rezultati

Cilj konferencije je da formuliše preporuke za izvodljivu politiku. Panel diskusije će doneti konkretne preporuke za politiku koje će prezentirati izvestioci na završnoj plenarnoj sednici drugoga dana. Ove preporuke će biti dostavljene predstavnicima vlada na konferenciji, a zatim će ih organizatori i učesnici konferencije široko distribuirati. Predstavnici vlada i međunarodnih organizacija koji prisustvuju konferenciji će pripremiti pismene izjave označavajući svoje planove za buduću politiku i inicijative u vezi sa romskim pitanjem. To će biti polazna tačka njihovih izlaganja na konferenciji koja će biti distribuirana nakon konferencije.

Ciljna publika

Konferencija će se koncentrisati na sedam zemalja učesnica iz regiona koje imaju veliku romsku populaciju: Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku,  Republiku Češku, Slovačku, Srbiju i Crnu Goru i Makedoniju. Druge zemlje regiona koje se bave romskim pitanjem će biti pozvane kao posmatrači, uključujući Rusiju, Ukrajinu, Moldaviju, Poljsku, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Predstavnici romskih NVO sa Kosova će takođe biti pozvani da prisustvuju.

Publiku će predstavljati nacionalni kreatori politike iz regiona – kako oni koji se direktno bave romskim pitanjem (napr. rukovodioci romskih kancelarija), tako i vladini zvaničnici koji su uključeni u sektorsku politiku koja se dotiče Roma na tehničkom nivou (napr. iz minisarstava obrazovanja, zdravlja, socijalnih poslova). Diskusija će takođe biti usmerena ka glavnim učesnicima koji se bave romskim pitanjem na lokalnom nivou, obuhvatajući zvaničnike lokalne vlasti, zvaničnike NVO (romskih i ne-romskih) i vođe romskih zajednica. Konačno, i donatori i međunarodne organizacije će biti uključene.

Program

Konferencija će trajati dva dana uz svečano otvaranje 30. juna ujutru i dobrodošlicu kosponzora i mađarske Vlade. Zatim će uvodnu reč imati Mamphele Ramphele, Izvršni Direktor Svetske banke. Konferencija će se zatim koncentrisati na tehnička pitanja kroz plenarne sednice i panel diskusije. Drugog dana popodne centralno mesto će imati izlaganja romskih omladinskih vođa i premijera zemalja učesnica, a konferenciju će zatvoriti Predsednik Svetske banke gospodin Wolfesohn i gospodin Soros, Predsednik Soros fondacije. Na kraju, konferencija će se završiti prijemom u Etnografskom muzeju. Zvanična večera će se održati prve večeri uz prigodan govor i kulturno-umetnički program.

Ženski forum

Ženski forum koji će baciti svetlo na pitanja specifična za romske žene i podvući značaj ovoga pitanja u opštoj diskusiji biće održan 29. juna. Šta više, on će ukazati na bitnu ulogu koju žene imaju u romskom društvu i u predstavljanju svojih zajednica. Diskisija sa ovoga foruma će biti uneta u sadržinu konferencije.

Plenarne sednice

Na konfrenciji su predviđene dve plenarne sednice. Prva, 30. juna ujutru, će dati pregled pitanja za diskusiju i upoznati učesnike sa temama panela. Govornici na plenarnoj sednici će biti iskusne ličnosti (kao što je Magyar Balint, mađarski Ministar za obrazovanje) koji će moći da razmene sa publikom svoja iskustva i razmišljanja. Na drugoj plenarnoj sednici 1. jula izvestioci će dati sumarni prikaz zaključaka sa panelnih diskusija.

Plenarne diskusije

Panelna zasedanja će se fokusirati na diskusiju o tehničkim pitanjima politike. Diskusije u manjim fokusiranim grupama će iskoristiti u potpunosti iskustvo i znanje učesnika za jednu sadržajnu debatu. Svaka grupa će predstaviti jasne zaključke i predloge po pojedinačnim pod-temama. Ovi zaključci i predlozi treba da imaju za cilj da omoguće dugoročno obavezivanje vlada i međunarodnih organizacija na nastavak akcije, promovisanje strategije koje nacionalne vlade, romske organizacije, NVO i drugi mogu da sprovode radi smanjenja siromaštva i poboljšanja blagostanja i da obezbede razmenu iskustvenih pouka stečenih iz projekata namenjenih Romima.

Četiri panela će ići uporedo i svaki će se satojati od kratkih prezentacija sa diskusijom. Određeno je 6 tema zajedničkih svim panelima: Bavljenje siromaštvom Roma, Prelazak sa projekata na politiku, Integrisanje romskog pitanja u sistemske reforme politike, Učenje na iskustvima drugih, Uvođenje evropske dimenzije, i Diskriminacija. Predsedavajući su odgovorni za vođenje diskusija i izvestilaca i beležiće glavne tačke diskusije o kojima će zatim izvestiti plenarnu sednicu.

Razmena vizija

Popodnevna sednica 1. jula će biti posvećena izlaganjima različitih učesnika o njihovim pogledima na konferenciju iz svoje perspektive. Ovo će se nastaviti u toku ručka sa opažanjima međunarodnih organizacija učesnica. Zatim će vođe romske omladine izneti svoju viziju o budućnosti  u proširenoj Evropi. Dalje, premijeri vlada će izneti svoje poglede i strategiju politike. I konačno, gospoda Wolfesohn i Soros će se obratiti konferenciji  kroz diskusiju sa Laurom Silber, novinarkom koja poseduje veliko znanje o ovom regionu.

Sajam

"Sajam" civilnog društva će se održavati tokom cele konferencije omogućavajući razmenu iskustava o projektima i programima, a i pružajući mogućnost NVO i donatorima da prikažu svoje inicijative. Izlagači na ovom sajmu mogu koristiti razna medijska sredstva da prikažu svoje primere dobre prakse, kao napr. video, internet i dokumentaciju. Sajam će se nalaziti u središtu konferencijskog prostora kako bi se omogućila maksimalna interakcija između kreatora politike i NVO i da bi se optimizirala posećenost.

Film

Planiran je i propratni film da se prikaže na konferenciji. To bi bio jedan kratak film od 5-7 min. koji je snimljen na lokaciji u centralnoj i istočnoj Evropi koji predstavlja intervjue sa Romima pri čemu se čuju njihovi glasovi. Jedan film bi se mogao snimiti i na samoj konferenciji kako bi se procenila reakcija učesnika i kao bi se obezbedilo da se njihova povratna informacija uzme u obzir i da se njihove nade i potrebe ne zaborave.

Dnevni red

Nedelja, 29. jun 2003.

• Dolazak učesnika, prijavljivanje/registracija

• Pripremne diskusije predstavnika Roma

• Forum  romskih žena

19.30-22.00      Večera za vođe Roma / organizatore konferencije / izvestioce i fasilitatore.

Ponedeljak, 30. jun 2003.

8.30-9.30      Poslednje registracije

9.00-9.45      SVEČANO OTVARANJE KONFERENCIJE

                    Ko-predsedavajući: FOD/Svetska Banka

                    Dobrodošlica

9.45-10.15     Uvodna reč

                    Mamphele Rampele, Izvršni irektor Svetske banke

10.15-10.45    Pauza

10.45-12.15    I PLENARNA SEDNICA: Pregled pitanja – uvod u teme panela

12.15-13.30     Ručak: otvaranje “Sajma”¹

13.30-15.30     PANELNE DISKUSIJE

19.00-             Svečana večera sa gospodom Wolfesohnom i Sorosom

Utorak, 01. jul 2003.

8.30-10.30       PANELNE DISKUSIJE

10.30-12.00      II PLENARNA SEDNICA: Izveštaj izvestilaca sa panelnih diskusija

12.00-13.30      Ručak: zapažanja međunarodnih organizacija učesnica

13.30-15.30      Vođe romske omladine iznose svoje vizije o budućnosti

15.30-17.00       Izveštaji šefova nacionalnih delegacija konferenciji (premijeri vlada), počevši sa Mađarskom

17.00-17.30        Pauza / konferencija za štampu

17.30-18.30        Obraćanje visokih zvaničnika konferenciji:

                            James Wolfensohn i George Soros

19.00-20.30        Završni prijem u Etnografskom muzeju

Detalji panelnih diskusija

Zajedničke teme 

Panelne diskusije će se dotaći jednog broja zajedničkih tema koje su suštinske za ma koju debatu o romskom pitanju:

• Bavljenje siromaštvom Roma. Romi su osnovna rizična grupa siromaštva u regionu i politika treba da se fokusira na intervencije politike koje se mogu ovim pozabaviti u oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita.

• Prelazak sa projekata na politiku. U poslednjih 12 godina postojao je širok spektar projektnih aktivnosti koje su pružale mogućnosti za eksperimentisanje i inovacije. Sledeći korak je izvlačenje pouka iz iskustva i podizanje na nivo politike.

• Integrisanje romskog pitanja u sistemske reforme politike. Kako bi se dugoročnije pozabavile siromaštvom i razvojem Roma, države treba da razmotre sistemska pitanja politike koja čine osnov romske situacije u centralnoj i istočnoj Evropi. Napr. izvlačenje Roma iz specijalnih škola i institucija za mentalno i fizički nesposobne, obezbeđivanje da sve grupe budu pokrivene zdravstvenim osiguranjem, poboljšanje mogućnosti zapošljavanja.

• Učenje na iskustvima drugih. Iako je romsko pitanje jedinstveno, mnoga od pitanja koja se javljaju mogu se porediti sa situacijom sa manjinama i isključenim grupama u drugim regionima. Pouke iz tih drugih regiona – uključujući situaciju sa Romima u drugim delovima sveta, američko iskustvo sa rasama (pozitivno i negativno), i sa siromašnima u drugim regionima – mogu da pruze koristan input za diskusiju o politici o Romima.

• Uvođenje evropske dimenzije. Romi su najveća manjina u Evropi i kao takvo to pitanje je relevantno za zemlje i istočne i zapadne Evrope. Postoji vredan projekat i dragoceno iskustvo politike širom kontinenta, a proces pridruživanja čini da je sve relevantnije razgovarati o Romima u širem evropskom kontekstu.

• Diskriminacija. Direktna i indirektna rasna diskriminacija je i dalje glavna barijera za puno učešće svih Roma u društvu. Ta diskriminacija predstavlja dodatni faktor lošim uslovima života koje Romi širom centralne i istočne Evrope imaju – stanovanje u slamovima/favelama (udžericama), hronična nezaposlenost, loše zdravstveno stanje, nedostatak pristupa javnim službama, podvojene (segregacionističke) škole. Zalaganje za prava Roma na jednaku pravnu zaštitu i njihovo osposobljavanje da postanu aktivni članovi svojih zajednica i šireg društva je ključ za dugoro~ne promene.

Opis panela

1.      Ko su Romi? Romi i statistika: ravnoteža između zagarantovane privatnosti i ocene politike.

Propisi o zagarantovanoj privatnosti često zabranjuju prikupljanje podataka o etničkoj pripadnosti. Sve dok privatnost predstavlja kritično pitanje, ona zabranjuje prikupljanje podataka za analizu politike koja bi svakako pomogla da se naprave projekti po meri potreba etničkih grupa. Romi su naročito pogođeni ovim nedostatkom podataka zbog nedovoljnog samoizjašnjavanja na popisima stanovništva i u anketama po domaćinstvima. Ova diskusija će razmotriti alternativne pristupe prikupljanju podataka o etničkoj pripadnosti na bazi iskustava drugih zemalja. Takođe će se razgovarati o tome kako se podaci mogu koristiti da pruže informacije za donošenje politike i kako poboljšati tačnost podataka i uporedivost.

2.      Integracija u obrazovanje: prelazak sa projekata na politiku

Integracija ili desegregacija škola je postala ključno pitanje za Rome, kao i za pedagoge i kreatore politike u regionu. Integracija obuhvata jedan broj ciljeva, uključujući i redefinisanje dvojnog obrazovanja, smanjenje broja romske dece u segregacionističkim školama i smanjenje broja škola i i učionica sa velikim brojem romskih učenika. Postoji jedan broj inovativnih projekata koji pokušavaju da se bave ovim pitanjem. Ova diskusija će se baviti poukama iz nekih od ovih inicijativa i razmatrati strategiju za “napredovanje” od projekata ka politici.

3.      Obuhvatanje i osposobljavanje Roma kroz programe razvoja zajednice

Projekti na bazi zajednice imaju potencijalnu korist za Rome na više polja: oni uključuju zajednicu u stvaranje i implementaciju inicijativa koje imaju efekta na njih pružajući im veće pogodnosti nego projekti “odozgo na dole”; oni mogu da prekinu krug zavisnosti od novčane pomoći  i ojačati sposobnosti zajednica putem aktivnog angažovanja zajednice, a multidimenzionalnost romskog siromaštva zahteva da intervencije budu multisektorske (napr. projekti zapošljavanja da sadrže elemenat obuke). Ova diskusija će dati i pregled nekih iskustava.

4.      Prekid kruga zavisnosti: aktivno tržište rada i mere socijalne pomoći

Mnoge romske zajednice su postale zavisne od socijalnih davanja kao sto su socijalna pomoć, nadoknada za nezaposlene, dečji dodatak. To je iz razloga visoke nezaposlenosti i siromaštva  koji preovladavaju u romskim zajednicama, a istovremeno u mnogim slučajevima pomešano sa slabim podsticajima ugrađenim u transfer programe. Ova diskusija će se baviti time kako se novčana pomoć može konstruisati tako da ispuni svoj cilj stvaranja sigurnosne mreže za siromašne, a i da obezbedi radni podstreh i mogućnosti za pojedince koji su sposobni za rad. Razgovaraće se o altenativama novčanoj pomoći, uključujući tu aktivne mehanizme tržišta rada i učenje na iskustvima drugih zemalja.

5.      Izvan strategije: koordinacija politike i implementacija na nacionalnom nivou

U toku poslednje decenije svaka od zemalja jugoistočne Evrope je ustanovila tela u okviru vlada za romsko pitanje. Mnoga od ovih tela su obrazovana i počela da sprovode složenu strategiju za bavljenje romskim pitanjem. Ova diskusija će dati pregled njihovog iskustva i formulisati poruke za budućnost. Takođe će se diskutovati i o široj ulozi ovih romskih tela i o njihovoj ulozi u koordinisanju i usmeravanju politike vezane za Rome u okviru vlade.

6.      Rezultati na terenu: rad sa lokalnim vlastima

Lokalne vlasti igraju glavnu ulogu u pokretanju romskog pitanja na lokalnom nivou, posebno uzimajući u obzir da se mnoge od zemalja u regionu decentralizuju. Pored pružanja usluga, one su često odgovorne za ugovaranje i rad sa NVO i drugim organizacijama zajednice, kao i za rešavanje i bavljenje etničkim tenzijama među lokalnim grupama. Ova diskusija će se baviti pitanjima vezanim za učešće lokalnih vlasti u romskom pitanju učeći se na iskustvu rukovodioca lokalnih vlasti u regionu i van njega.

7.      Unapređenje zdravlja

Romi su suočeni sa jedinstvenim zdravstvenim problemima koji proizilaze iz loših stambenih uslova i drugih stvari vezanih za loše uslove života, kao i za geografsku i socijalnu isključenost. Uprkos tim problemima, malo ima informacija o zdravstvenom stanju Roma, a mehanizmi monitoringa ne postoje. Ova diskusija će se baviti nekim posebnim pitanjima u vezi sa zdravstvenim stanjem Roma i pristupom zdravstvenim uslugama.

8.      Učiniti da usluge budu na raspolaganju Romima: promovisanje inkluzije

Romi su korisnici socijalnih usluga, uključujući zdravstvo, obrazovanje, socijalnu pomoć, lokalne javno-komunalne usluge. Međutim, u mnogim slučajevima Romi nailaze na barijere u pristupu ovim uslugama zbog ograničenosti kako ponude, tako i potražnje. Davaoci usluga možda nisu spremni ili informisani kako da dođu do romskih zajednica, a Romi opet možda nisu obavešteni o raspoloživosti usluga ili nailaze na barijere na bazi diskriminacije ili drugih oblika isključivanja. Ova diskusija će ispitati načine na koje usluge treba da budu pružene da bi dosegle do romskih zajednica, uključujući promovisanje uključivanja zajednice u pružanje usluga, obučavanje davalaca usluga, uvođenje Roma u javnu upravu i druge vrste strategije.

9.      Unapređenje kvaliteta i značaja obrazovanja

U mnogim slučajevima je obrazovanje koje dobijaju romska deca slabog kvaliteta, što za uzvrat utiče na pristup. Ovo pitanje je povezano sa sveukupnim obrazovnim reformama koje se sprovode u regionu i naporima da se unapredi kvalitet nastave i školskog programa kako bi se zadovoljile potrebe tržišne ekonomije. Ima veliki broj inicijativa za unapređenje kvaliteta obrazovanja za romske učenike, uključujući donošenje programa za multikulturalno obrazovanje, obuka nastavnika, kao i alternativni aranžmani za Rome – posebno u srednjem obrazovanju (napr. Gandijeva škola u Mađarskoj). Ova diskusija će na bazi tog iskustva formulisati pouke za tekuću reformu obrazovanja.

10.  Zapošljavanje i radne migracije

11.  Diskriminacija

¹ Sajam NVO (i donatora) ide uporedo sa konferencijom (nazad)