"Međunarodni standardi ljudskih prava i ustavne garancije u Crnoj Gori"– tema okruglog stola održanog juče u Podgorici
  

SLIJEDITI PREPORUKE EVROPSKE KONVENCIJE

Podgorica, 28. februar - Nezavisnost i suverenitet ne daju za pravo ni jednoj državi u Evropi da samostalno odlučuje o ljudskim pravima, već se u ovoj oblasti svi moraju pridržavati međunarodnih ugovora. Novi crnogorski Ustav, u tom pogledu, jeste napravio korak naprijed, ali se pojedine stavke Evropske konvencije o ljudskim pravima ne prepoznaju dovoljno u najvišem pravnom aktu, odnosno nijesu precizirane u toj mjeri da ne ostavljaju dilemu prilikom njihovog tumačenja i primjene u svakodnevnom životu. Da li se taj, uslovno rečeno, nedostatak Ustava može nadoknaditi posebnim zakonom ustavne snage, ili na neki drugi način, pitanje je oko kojeg trebe razgovarati, neke su od ocjena sa okruglog stola "Međunarodni standardi ljudskih prava i ustavne garancije u Crnoj Gori", koji je danas održan u Podgorici.
- Osnovna sugestija Venecijanske komisije, koja je inače dala pozitivno mišljenje na tekst Ustava, bila je da najviši pravni akt treba da slijedi one standarde i preporuke na kojima počiva Evropska konvencija o ljudskim pravima. Bez obzira što je crnogorski Ustav relativno dobar i funkcioniše, pojedine njegove odredbe nijesu, ipak, dovoljno jasno usklađene sa Konvencijom, ocijenio je predstavnik Venecijanske komisije Entoni Bredli.
Evropska konvencija, kaže Bredli, ne zahtijeva od država da njene standarde usvoji u nekoj posebnoj ustavnoj formi. Ova sloboda, međutim, ne znači da država može da odlučuje koja će prava iz Konvencije štititi, a koja neće. Ustav i zakon treba da se povinuju praksi Suda za ljudska prava u Strazburu, istakao je predstavnik Venecijanske komisije.
Za dekana Fakulteta političkih nauka dr Srđana Darmanovića Crna Gora je dobila jedan relativno solidan Ustav, u najvećoj mjeri zahvaljujući naporima Venecijanske komisije, njenim praćenjem procesa i izuzetno stručnim komentarima.
- Ustav nije sveto pismo već živa materija koja mora da se sprovodi, ali i tumači, bude bolja i da se prilagođava proteku vremena. Dakle veoma je važno i neophodno da se Ustavom bavimo i u budućnosti, kazao je Darmanović.
Prof. dr Nebojša Vučinić ocijenio je da je novi Ustav poboljšan u odnosu na njegov nacrt, ali da neke suštinske primjedbe ustavopisac nije prihvatio, te da su se one odnosile upravo na tumačenje Evropske konvencije.
- Sa jedne strane imamo preširoko regulisanje ljudskih prava, a s druge nedovoljno precizno u odnosu na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, tako da se ostavlja mogućnost različitih tumačenja u pogledu primata međunarodnih standarda u odnosu na Ustav, rekao je profesor Vučinić.
- U tom kontekstu trebalo bi dopuniti, odnosno precizirati nadležnosti Ustavnog ili Vrhovnog suda koji bi, u situacijama kada je očigledno da treba dati prioritet međunarodnom pravu, naređivao primjenu tih standarda domaćim organima, rekao je Vučinić.
Današnji skup organizovali su Akcija za ljudska prava, Institut za otvoreno društvo-Predstavništvo u Crnoj Gori, u saradnji sa Venecijanskom komisijom Savjeta Evrope.

V.Š.

Ovaj članak je preuzet sa sajta dnevnog lista "POBJEDA"  - www.pobjeda.cg.yu