Šef delegacije EK u Crnoj Gori Leopold Maurer sa ambasadorima EU zemalja o romskoj populaciji u Crnoj Gori

POLOŽAJ ROMA SE MORA POBOLJŠATI

EK je do sada u Crnoj Gori za romsku populaciju sprovela tri važna projekta vrijedna 2,5 miliona eura, ali za ovu populaciju još uvijek ne postoji koherentna i sveobuhvatna politika EU

Podgorica, 13.novembra- Iako se implementacija Dekade inkluzije Roma u Crnoj Gori ne sprovodi kako bi trebalo dala je ogroman impuls crnogorskom društvu da počne da razmišlja, da radi i pravi konkretne poteze za poboljšanje položaja Roma u Crnoj Gori, ocijenjeno je sasatanku sefa delegacije Evropske Komisije u Crnoj Gori Leopolda Maurera sa ambasadorima EU zemalja i civilnim sektorom. Maurer je naglasio da je Evropska komisija do sada za romsku populaciju sprovela tri važna projekta vrijedna 2,5 miliona eura, ali ono što je najbitnije je da za ovu polulaciju ne postoji koherentna i sveobuhvatna politika EU.

-Šesnastog septembra u Briselu smo održali veoma bitan sastanak za romsku polulaciju na nivou EU i EK je usvojila komunikacionu strategiju, a evidentno da Francuska kao presjedavajuća vodi veoma aktivnu politiku po ovom pitanju, rekao je Maurer. Ambasador Francuske u Podgorici Bernard Garanše je naglasio da u njegovoj zemlji postoji direktna veza između pripadnosti romskoj zajednici i siromaštva. - Jedan od mogućih načina da se položaj romske zajednice u Crnoj Gori poboljša je da se stavi naglasak na mjerama Evropske unije. Neke od ambasada podržavaju NVO koje su aktivne na tom polju, poručio je Garanše. Sanja Elezović iz Instituta za otvoreno društvo je naglasila da inkluzija Roma u društvo znači inkuziju u četiri oblasti – obrazovanje, zdravstvo, stanovanje i zapošljavanje. - Jedna velika monitoring aktivnost na nivou Instituta za otvoreno društvo, koja se realizuje da bi se saznalo kako zemlje koje su potpisale Dekadu inkluzije Roma sprovode te pricipe u praksi, na žalost, pokazuje da se već dvije godine Crna Gora nalazi na posljednjem mjestu, bez obzira na sve napore koje su uložili Vlada, NVO i međunarodne organizacije da se ova praksa poboljša. Sa druge strane moramo biti svjesni jedne stvari – prije nego što je Crna Gora pristupila Dekadi romske inkluzije u javnom diskursu ni u političkom diskursu nije uopšte postojala ni ideja o tome da su Romi ta društvena grupa koja je marginalizovana i kojoj treba posvetiti posebnu pažnju. Takođe, romski civilni sektor je u Crnoj Gori nedovoljno razvijen, ali je Dekada romske inkluzije uveliko podstakla proces razvoja romskog civilnog sektora, poručila je Elezović. Bernard Rork iz Instituta za otvoreno društvo u Budimpešti je naglasio da Dekada romske inkluzije podrazumijeva premošćavanje onih razlika koje postoje između romske i neromske populacije u Centralnoj i Istočnoj Evropi. -Samit EU o Romima održan u septembru u Briselu značio je prekretnicu, odnosno prvi korak na putu ka inkluziji Roma. Sa samita je poručeno da se ne smijemo zanositi time da se svi problemo mogu riješiti direktno iz Brisela. Crna Gora je bila jedna od prvih potpisnica Dekade i time pokazala jasnu političku posvećenost ovom pitanju, poručio je Rork.

Mr.J.

Ovaj članak je preuzet sa sajta dnevnog lista "POBJEDA"  - www.pobjeda.cg.yu