FORUM ŠKOLA EVROPSKIH INTEGRACIJA

Tema: "Zapadni Balkan i evropske integracije"

Panelisti: Osman Topčagić, direktor Direkcije za evropske integracije, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine i dr Gordana Đurović, ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije u Vladi RCG

Moderator: Stevo Muk, izvršni direktor CRNVO-a

U okviru projekta Forum škola evropskih integracija, koji od februara ove godine uspješno uspostavlja koncept otvorenih predavanja i diskusija na temu evropskih integracija, 15. maja 2006. godine, na Ekonomskom fakultetu, održana je rasprava na temu "Zapadni Balkan i evropske integracije", na kojoj su glavni gosti bili Osman Topčagić, direktor Direkcije za evropske integracije u Vijeću ministara Bosne i Hercegovine i dr Gordana Đurović, ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije u Vladi RCG. Forum škola evropskih integracija organizuju Centar za građansko obrazovanje, Centar za razvoj nevladinih organizacija i Evropski pokret u Crnoj Gori, uz podršku Fondacije Institut za otvoreno društvo - Predstavništvo Crna Gora. 

Predavači su u uvodom dijelu izložili svoje viđenje situacije na zapadnom Balkanu u pogledu perspektiva za integraciju u Evropsku uniju i naglasili značaj regionalne saradnje koja je jedna od osnova za dalju integraciju, ali i za uspjeh ukupnog procesa razvoja u regionu.

Topčagić je izrazio svoje ubjeđenje da budućnost zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji, i da je nastavak procesa proširenja od obostrane koristi. "Bez proširenja na zapadni Balkan Evropska unija neće biti kompletna", kazao je Topčagić.

On je naglasio da Evropska unija svakodnevno šalje pozitivne signale i podržava proces integracija u ovom regionu, ali da će napredak zavisiti isključivo od naših napora, i da sve zemlje u regionu moraju zajednički raditi na postizanju tog cilja. Pri tom je podsjetio na neke od ključnih uslova EU, čije će ispunjenje umnogome zavisiti od saradnje u regionu – prije svega na neophodnost saradnje sa međunarodnim tribunalom u Hagu, reformu policije, reformu javne uprave, jedinstveno tržište...

"Sarađivati u regionu moramo i možemo mnogo više", istakao je Topčagić.

Ministarka Đurović osvrnula se i na pitanje nezavisnosti Crne Gore, ocijenivši da će buduće korake u procesu evropskih integracija karakterisati brži napredak, s obzirom na dobre osnove koje je Crna Gora uspjela da postavi u prethodnom periodu.

"Crna Gora se u granicama državne zajednice solidno organizovala. Napravili smo mrežu za evropske integracije, uspostavili saradnju sa ključnim partnerima, izborili se za partnerski odnos prema Briselu, formirali smo zakonodavstvo, a sada predstoji pravi ozbiljan proces usklađivanja".

Đurović je zaključila da u Crnoj Gori već postoji kritična masa kadrova i ljudi koji se ozbiljno bave procesom evropskih integracija, što je jedan od ključnih uslova za uspjeh, jer je to proces koji se tiče svih sektora u društvu.

Sljedeći bitan korak je izgraditi mreže na nivou regiona, jer će se na taj način samo unaprijediti sposobnost pojedinih država da napreduju – kroz razmjenu iskustava, dobre prakse, ali i u smislu priprema za jedno još veće tržište. Osim toga, saradnja u regionu može samo doprinijeti političkoj zrelosti država na Balkanu, čime će dokazati svoju spremnost da se integrišu u jednu još širu zajednicu. "Odnosi među državama Zapadnog Balkana u narednom periodu moraju samo jačati", poručila je Đurovićeva.

Izlaganja gostiju su bila veoma inspirativna za diskusiju koja je slijedila i koja se fokusirala na prednosti i mane crnogorskog puta u EU zavisno od određenja državno-pravnog statusa, ali i na konkretne oblike regionalne saradnje koji mogu pomoći proces evropskih integracija.

(izvještaj Centra za građansko obrazovanje)